Kulturne vrednosti su posebno značajna vrsta verovanja članova društva ili tipičnih imalaca raznih položaja u društvu o onome što je poželjno-što treba da bude i što je nepoželjno. Npr. tipičan Amerikanac pridaje vrednost jednakosti ljudi; za tipičnog lekara zdravlje je poželjno; tipičan nastavnik podržava ideju da je intelektualna kompetencija ”ono što treba da bude”. Vrednosti su pozitivne i negativne; pozitivne vrednosti su ”poželjne”, negativne vrednosti su ”nepoželjne”.
Ono što osoba priznaje kao poželjno, njene vrednosti, nisu obavezno i njene želje : S odmicanjem godina ljudi se kulturno menjaju, poželjno postaje željno-vrednost se pretvara u cilj.
Iako je zbog specifikuma kulturnog čina, nezahvalno, vrednovanje u kulturi je nužno. Kulturu treba odvojiti od nekulture, istinsku vrednost od kiča i šunda, jer može doći da kulturne vrednosti budu potisnute kič i šund proizvodima.
Kompetativni ljudi bi trabali uz odgovarajuću društvenu podršku nužno da u svakoj zajednici razrade odgovarajuće mehanizme stimuliranja istinskog kulturnog stvaralaštva i destimuliranje kič i šund proizvoda. Da bi se mogao izreći valjan sud, valja dobro poznavati i jedno i drugo-vrednosti i nevrednosti u kulturi.
Kriteriji vrednovanja u kulturi moraju izdržati pred svim mogućim izazovima, ambijentalnim i vremenskim. Njihov jezik kazivanja mora biti kulturni, a to znači da su i sami kultura. U protivnom sve postaje nakazno i kontraproduktivno.
Kulturnim normama regulisano je ponašanje u događajima standardnog ponašanja. To su pravila koje su primili članovi društva i tipični imaoci položaja, koji određuju pojedinosti prikladnog i neprikladnog ponašanja u događaju standardnog ponašanja. Norme se diele na:
- Navike
Norme se nazivaju navikama kad se saglasnost s njima ne smatra da je od vitalne važnosti za blagostanje grupe i kad sredstvo za iznuđivanje prinudnog saglašavanja nije određeno. Npr. U američkoj kulturi s navikama čovek treba da nosi kravatu u svečanim prilikama. Ako neki čovek ne postupi tako, mogu ga smatrati prostakom, ali njegovo nesaglašavanje ne mora da ima važne posledice za grupu. I kažnjavanje za nesaglašavanje je promjenljivo i često blago. Na njega se može popreko gledati, može se pričati o njemu ili ga društvo može odbaciti, a ponekad može biti nesvestan da se nalazi pod ”kaznom”.
- Običaji
Običaji su norme koje specifikuju ponašanje od životne važnosti za društvo i koji uključuju njegove osnovne moralne vrednosti. Npr. Običaj je da se čovek brine o izdržavanju svoje žene i dece; propust da se tako postupa može biti razlog za podizanje tužbe kod nadležne vlasti.
Najčešće se primjena običaja obezbjeđuje od strane članova društva ili pravnim putem. Tako je u mnogim zajednicama južnih država Unije ispravan stav podržavati obrazovanje dece crnaca i belaca u odvojenim javnim školama, i belac koji prekrši tu normu zalažeći se za integrisanje škola strogo se kažnjava. Kazna može biti, npr., otpuštanje s posla, hapšenje zbog manjih saobraćajnih prekršaja itd.
Kulturne premise su prećutna uopštavanja o kojima se može misliti kao o ”metafizici naroda”. Mogu se otkriti samo analitičkim radom ili intuitivnim razmišljanjem društvenog posmatrača koji nazire da je skupina naizgled nepovezanih akcija struktuirana na smisaon način.
Kulturna verovanja. Sistem verovanja jednog društva obuhvata sva saznanja-ideje, znanje, nauku, sujevjerje, mitove i legende-koja pripadaju većini članova društva i tipičnim imaocima raznih položaja u društvu.
Mit i legenda obrazuju vrlo značajan dio folklora u svakom društvu. Oni čine osnovu trajnosti društvenog života i kulture. Kroz njih je svetu dat red i smisao.
Kultura-Katarina Krunic 